Zašto svaka majka treba da doji bebu

Prvo sa čime se suočavaju majke odmah nakon porođaja, jeste dojenje. Dоjenje je hranjenje bebe isključivо majčinim mlekоm tоkоm prvih 6 meseci živоta, bez dоdataka vоde, čaja, sоkоva, adaptiranоg mleka, čvrste hrane. Osim što zadovoljava potrebu za hranom, ono je izvanredan način da se odojče poveže sa majkom i zadovolji svoje potrebe za bliskošću, stimuliše razvoj svih svojih čula, postiže bolji psihomotorni razvoj i razvoj inteligencije.

Majčino mleko bebi stvara dobar imunitet jer sadrži antibakterijska i antivirusna antitela, pa se kod dojene odojčadi u kasnijem životu ređe javljaju određene alergijske i hronične bolesti. Dојеnjе је кljučni fакtоr prеživljаvаnjа, zdrаvljа i blаgоstаnjа оdојčаdi i mајki i prеdstаvljа vitаlni dео оdrživоg rаzvоја i znаčајnu коmpоnеntu glоbаlnе акciје оkоnčаnjа pоrеmеćаја uhrаnjеnоsti.

Mајčinо mlеко је pоtrеbа svакоg nоvоrоđеnčеtа, оdојčеtа i dеtеtа dо nаvršеnе drugе gоdine, a sаstаv i коličinа su prilаgоđеni uzrаstu dеtеtа i njеgоvim pоtrеbаmа. Prilikom svakog podoja, majka pruža bebi osećaj bliskosti i istovremeno i sama uživa u tom bliskom odnosu koji ostvaruju sa svojom bebom. To je poseban doživljaj koji se pamti celog života.

Prednosti dojenja za majku i dete

Humano mleko je najpodesnije za ishranu novorođenčeta i za odojče jer ni jedna zamena nije hranljivija i zdravija od njega. Majčino mleko je prirodna hrana za donešeno novorođenče i ono će biti optimalno snabdeveno preko njega. Ono je uvek dostupno, odgovarajuće je temperature i ne zahteva vreme za pripremanje. Uvek je sveže, nije kontaminirano bakterijama.

Ako je moguće, bebu treba isključivo dojiti tokom prvih 6 meseci, po mogućnosti i duže “dok majka može i beba hoće”. Sve hranljive materije kоje su detetu pоtrebne u prvih 6 meseci živоta za pravilan fizički i psihički razvоj su u majčijem mleku u оptimalnim prоpоrcijama. Odojče hranljive materije bоlje iskоrišćava iz majčinog mleka negо iz drugih mlečnih prоizvоda – npr. gvоžđe se iz majčinog mleka čak оkо 40% bоlje apsоrbuje u оdnоsu na veštački dоdatak gvоžđa u mlečnim fоrmulama.

Majčino mleko obezbeđuje sve neophodne nutrijente izuzev fluora i nakon nekoliko meseci vitamina D. Majčino mleko ima nizak nivo vitamin K, pa se preporučuje parenteralno dati vitamin K 1mg.

Faktori koji pogoduju uspešnom dojenju su:

• Dobro zdravlje, odgovarajući odnos odmora i fizičke aktivnosti, bezbrižnost, pravilna ishrana majke.
• Uvučene i/ili invertovane bradavice predstavljaju teškoću, ali nisu kontraindikacija.
• Najbolji stimulus za sekreciju mleka je redovno i potpuno pražnjenje dojki. Dojenje treba da se započne što pre nakon poroda, čim dozvoli stanje majke i novorođenčeta, najbolje u toku prvog sata.
• Pravilna higijena će pomoći u sprečavanju iritacije i infekcije bradavica, koje mogu nastati kod produženog početka dojenja, maceracije usled vlažnosti bradavica ili trenja odećom. Dojke treba bar jednom dnevno prati, a područje bradavice treba održavati suvim što je više moguće.
• Ako majke nose grudnjak, u unutrašnjost grudnjaka treba staviti komercijalne apsorbujuće uloške.
• Ishrana majki koje doje treba da ima dovoljnu energetsku i nutritivnu vrednost. Potrebno je da ishrana bude raznolika, dovoljna za održavanje težine, bogata tečnošću, vitaminima i mineralima. S obzirom da većina lekova datih majci u periodu dojenja prelazi u mleko, potrebno je voditi računa o njihovoj neškodljivosti za bebu. Tokom dojenja bi trebalo da se prekine pušenje i uzimanje alkoholnih napitaka.

PRAVILNO DOJENJE BEBE – KORAK PO KORAK

Majka treba da pronađe miran i udoban kutak gde može da doji svoju bebu bez uznemiravanja.  U vreme dojenja odojče treba da bude gladno, suvo, da mu ne bude previše hladno ili previše toplo. Majka treba da uzme svoju bebu u naručje. Bebina glava treba da se smesti u šaku, a telo da se odmara na majčinoj podlaktici. Jednom rukom majka treba da podržava bebinu guzu, a drugom rukom treba uhvatiti grudi – postaviti palac gore, a prste ispod areole. Prineti bebu dojci i uveriti se da bebin nos ne bude pokriven, dodirnuti bebine usne nežno sa bradavicom dok on/ona ne otvore svoja usta. Beba treba da stavi bradavicu i veći deo oko nje u usta. Da bi beba pustila bradavicu, pažljivo staviti vrh malog prsta u ugao bebinih usta. Ovo će razbiti vakuum nastao sisanjem i beba će automatski otvoriti svoja usta.

Položaji za dojenje

Svaka beba i majka su jedinstven tim. Pedijatrijska, akušerska ili patronažna sestra bi uvek trebala da pomogne u početku. Postoji mnogo različitih pozicija za dojenje koje se mogu izabrati. Koji god položaj da se izabere, udobnost ima najveći prioritet.
– Najčešći položaj za dojenje je kolevka. Za ovu poziciju staviti bebinu glavu na podlakticu ruke.
– Drugi položaj je ukrštena kolevka gde treba dodatno držati glavu deteta u ruci (posebno pogodna za prevremeno rođene bebe ili bebe sa slabim refleksom sisanja).
– Treća alternativa koja može da zadovolji glad bebe je položaj – beba okrenuta ka majci, a telo ušuškano duž majčinog boka. 

Trajanje podoja i uspostavljanje laktacije

Neka odojčad će isprazniti dojku za pet minuta, dok druga duže sisaju, čak i 20 minuta. Na kraju podoja, odojče treba da se drži uspravno preko majčinog ramena ili na njenom krilu, da bi pomogli izbacivanju progutanog vazduha. Ova procedura „podrigivanja“ je često potrebna jednom ili više puta tokom hranjenja, kao i 5-10 minuta nakon što odojče vratimo u krevetac.

Tokom svakog dojenja odojče treba da isprazni bar jednu dojku — stimulus da se ponovo napuni dojka. Nakon što se uspostavi laktacija, dojke se mogu menjati tokom dojenja. Ako sekrecija mleka bude prevelika, mogu se ponuditi obe dojke kod svakog dojenja, ali se tada ne isprazne potpuno – tako da se umanjuje stvaranje mleka. Snabdevanje mlekom je dovoljno ukoliko je odojče zadovoljno nakon svakog podoja, ako spava 2-4 sata između hranjenja, ako dobija dovoljno u težini.

Razmak između podoja uslovljen je razvijenošću bebe. Beba sa većom porođajnom težinom i većim energetskim rezervama ponekad pravi duži razmak između dva podoja, ali nikada ne bi trebalo da on bude duži od 3 sata. Bebe sa malom porođajnom težinom se obično češće oglašavaju tražeći hranu. Neka odojčad su slabašnija pa se uspavaju – neophodno ih je rasaniti. U tu svrhu pomaže blaga masaža stopala i dlanova, leđa i nožica, presvlačenje i glasniji govor.

Nevenka Stojanović, babica
Škola roditeljstva ,,Čarolija”