Deca su naše najveće blago i samim time zaslužuju sve najbolje u životu. Budući da ne mogu sami za sebe odlučiti, mi smo tu da odlučujemo za njih.

Brzina  života  i brzina razvoja  modernih  proizvoda je  ljude  dovela  pred  gotov  čin. Okruženi  smo različitim mišljenjima, savetima, reklamama, komercijalizacijom. Kod odabira pelena za svoje dete retko  ko  razmišlja  o  platnenim  pelenama, s obzirom  da  su  jednokratne  pelene trenutno mnogo zastupljenije.

Bebina koža je dosta osetljivija u odnosu na kožu odraslih. U prvim danima, pelene se menjaju 8 do 12 puta dnevno što iziskuje pravi odabir pamučnih pelena. Odgovarajuće pelene održavaju bebinu kožu suvom, nežnom i mekanom bez iritacija.Po oslobađanju bebine kože od pelena, predeo ispod pelena oprati pod mlazom vode uz korišćenje sapuna ili sindeta nakon stolice.

Smatra se da su pamučne pelene zdravije i prijatnije za nošenje, izrađene su od 100% prirodnog materijala, pamuka koji jako dobro upija tečnost, a koži bebe omogućava da nesmetano diše.  Pamučne pelene su meke, propuštaju vazduh, koža nesmetano diše. Istraživanja su pokazala da bebe koje koriste platnene pelene ređe imaju ojed.

Jednokratne pelene upijaju veliku količinu tečnosti, pa su bebe dugo u istoj peleni što je nezdravo zbog brojnih hemikalija koje usled dužeg stajanja iritiraju kožu bebe. Napravljene su da upijaju tečnost, beba i ne oseća kada je mokra, dok kod pamučnih pelena, beba na neki način pokušava da vam skrene pažnju da je vreme za promenu pelena. To je dobro, jer kasnije ,dete postaje svesno svojih fizioloških funkcija, što doprinosi ranijem odvikavanju od pelena.  

Iako jednokratne pelene daju osećaj suvoće to ne mora da znači da je to i dobro. Tečnost se upija u pelenicu i pretvara u gel, međutim na površini pelenice ostaju iritanti urina koji izazivaju ojed kod beba. Pošto je beba u jednokratnim pelenama duže vremena tako i ovi iritanti deluju duže na bebinu guzu. Platnene pelene se češće menjaju od jednokratnih (na svaka 2-3 sata) pa je tako bebina guza kraće izložena ovim iritantima. Takođe je opšta praksa da se guza bebe maže masnom kremom prilikom korišćenja jednokratnih pelenica. Kremice su naravno dobre, ali kada je bebina koža konstantno namazana debelim slojem masne kreme koža ne može da diše što često i otežava zalečenje ojeda. Kod platnenih pelena, gotovo je nemoguće doći do pojave pelenskog osipa, sem ako se ne presvlače redovno.

Jednokratne pelene je lakše skidati i stavljati, manje cure od platnenih pelena. Pamučne pelene na sebi mogu da imaju čičak traku ili drikere, mogu se koristiti od samog rođenja pa sve do kraja nošenja pelena.

Prosečno beba provede 2,5 godine u pelenicama. Dnevno je potrebno oko 7 pelenica (računajući i dan i noć). Ova cifra je neki prosek. U početku beba mora da se presvlači i češće, dok se pred kraj nošenja pelenica neka i uštedi kad se stigne po koji put i na nošu…. dakle sredina, 7 pelenica po danu.

Za jedno dete je dovoljno 15-20 komada modernih platnenih pelenica i 3-4 zaštitnih gaćica. Svakako treba uzeti u obzir da ove pelenice mogu da se koriste i za naredno dete.

Materijali koji se koriste u izradi modernih platnenih pelena su po kvalitetu znatno odmakli od tetra pelena, jer se ne gužvaju, izuzetno su mekani, pogotovo oni koji idu do bebine kože, ne postaju krute iako se ne koristi omekšivač, ne ostaju fleke, a sama moć upijanja je znatno poboljšana.  Peru se na 60 stepeni (to je temperatura na kojoj se ubijaju sve fekalne bakterije) sa trećinom preporučene količine deterdženta, i ne peglaju se. Do bebine kože je pamučni baby soft pliš koji ne ogrubi posle više pranja.

	TETRA-TRADICIONALNO POVIJANJE	MODERNE PLATNENE PELENE	JEDNOKRATNE PELENE
ZDRAVSTVENI ASPEKTI	– zdravstveno ispravne – ne sadrže nikakave hemikalije, – prozračne su pa se stoga ojed retko javlja u njima, – u njima beba ne treba da se maže kremicama posle svakog presvlačenja – bebe koje ih koriste u proseku ranije prestaju da nose pelene jer pre postaju svesne svojih fizioloških potreba.	– zdravstveno ispravne – ne sadrže nikakave hemikalije, – prozračne su pa se stoga ojed retko javlja u njima, – u njima beba ne treba da se maže kremicama posle svakog presvlačenja – bebe koje ih koriste u proseku ranije prestaju da nose pelene jer pre postaju svesne svojih fizioloških potreba.	– napravljene su od plastike u kojoj koža otežano “diše” – sadrže hemikalije od kojih su neke štetne po zdravlje beba – ojed je česta pojava zbog smanjene prozračnosti i produženog boravka u pelenici jer roditeljima deluju suve. – kremice se koriste posle svakog povijanja da bi se sprečila pojava ojeda, ali one ujedno i otežavaju zarastanje već nastalih ranica, jer su one masne i ne dozvoljavaju koži da “diše”
ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE	– ne zagađuju okolinu, a sama činjenica da su višekratne (perive) još dodatno uvećava njihov značaj. – prilikom održavanja i pranja se ne koriste nikakve hemikalije izbeljivači omekšivači, već samo mala količina praška ili deterdženta za pranje (oko 50ml je preporučena količina za pranje)	– ne zagađuju okolinu, a sama činjenica da su višekratne (perive) još dodatno uvećava njihov značaj. – ove pelene mogu da se koriste i za naredno dete – prilikom održavanja i pranja se ne koriste nikakve hemikalije izbeljivači omekšivači, već samo mala količina praška ili deterdženta za pranje (oko 50ml je preporučena količina za pranje)	Jednokratne su. Posle upotrebe se bacaju. Na ovaj način stvara se ogromna količina otpada. Jedna beba za period od oko 2.5 godine, koliko su u proseku bebe u pelenama, potroši oko 6.000 komada pelenica. Vreme razgradnje pelenica na deponijama se procenjuje na 500 godina. Ovakav otpad pravi veliki problem na deponijama jer nema mogućnosti za reciklažu, zauzimaju velika prostranstva a tokom razgradnje ispuštaju štetne materije…
PRAKTIČNOST	Ukoliko se tetra pelene kombinuju sa nekim modernim zaštitnim gaćicama sa drikerima, ne mora biti toliko komplikovano kao nekad. Na tetra tkanini mogu ostati fleke pa je češće potrebno da se iskuvavaju i peglaju.	Oblikovane su i lepo prilagođene bebcima. Gumiranih su ivica i podesive veličine sa drikerima. Lako se nameštaju na bebcima. Održavanje je jednostavno, saperu se a zatim peru u mašini, suše na štriku ili u mašini za sušenje veša i ne peglaju se.	Oblikovame su i lepo prilagođene bebcima. Gumiranih su ivica i mogu se kupiti po veličinama. Nakon upotrebe se bacaju.
CENA	Najjeftinija varijanta. Dovoljno je nekoliko zaštitnih gaćica i oko 50-ak tetra pelena.	U proseku je dovoljno od 15-20 modernih platnenih pelenica i oko 4 zaštitnih gaćica od početka pa do samog kraja pelenaštva. Za ovakav paket treba izdvojiti oko 200 evra. Ove pelenice mogu da se koristite i za naredno dete/decu.	U proseku za dve i po godine bebac potroši oko 6000 komada jednokratnih pelenica. Za ovu količinu treba izdvojiti oko 1250 evra.

Široki povoj se uglavnom nosi u prva dva-tri meseca bebinog života,do prve kontrole pedijatra, kako bi se bebini kukovi pravilno formirali. Kod tradicionalnog povijanja i jednokratnih pelenica to znači dodatna tetra pelenica i švedska marama. Sa modernim platnenim pelenama ovo sve nije potrebno. One su same po sebi malo deblje od jednokratnih i imaju dovoljnu čvrstinu pa nema potrebe za dodatnom švedskom maramom. Uz naše modele dobijate dva uloška: veći koji se presavija na tri dela i manji koji je dodatak upravo za period nošenja širokog povoja, dok u kasnijem periodu može da posluži kao dodatak za noćnu pelenicu kada je potrebno dodatno upijanje.

Ne sme se zaboraviti na sledeće činjenice:

• Vreme raspada jednokratnih pelenica na deponijama = oko 500 godina
• Prostor koji se zauzima sa oko 6000 komada pelenica koje u proseku potroši jedno dete u periodu pelenaštva
• Nemogućnost recikliranja ove vrste otpada.
• Opasnost od širenja bolesti (Tokom razgradnje pelenica na deponijama u tlo se ispuštaju razne hemikalije između ostalog i dioksin koji je poznat kao kancerogen. Takođe sam sadržaj pelenica, mokraća i stolica, često sadrže žive stanice bolesti iz vakcina koje bebci dobijaju. Kontaminacija tla ovakvim supstancama mogu biti opasne ukoliko prodru u sisteme podzemnih voda…)
• Kod nas ne postoje podaci o otpadima, ali prema svetskim podacima po količini otpada jednokratne pelene nalaze se na samom vrhu na komunalnim deponijama – čak na trećoj poziciji.

Obzirom da su pelene ceo dan u kontaktu s bebinom kožom, izuzetno je bitno kakav utjicaj one imaju na bebinu kožu. Dečje zdravlje je ono što bi nam trebalo biti najbitnije jer su oni naša budućnost.

Nevenka Stojanović, babica
Škola roditeljstva ,,Čarolija”